Kao rezultat izveštaja objavljenog u februaru 2013, Addressing Base Erosion and Profit Shifting, OECD i države G20 su usvojile akcioni plan od 15 tačaka. Ovaj akcioni plan ima za cilj da se osvrne na pitanja Erozije osnovice i transferisanja profita (BEPS) i definiše primenu instrumenata koji će osigurati da se pravo na oporezivanje pojedinih država vrši u skladu sa ekonomskim aktivnostima koje se vrše i kreiranjem vrednosti. Nakon dve godine rada, 15 akcionih tačaka je završeno.
Finalni izveštaj u vezi sa Akcionom tačkom 13 je objavljen u 2015. godini. Izveštajem se revidira OECD standard u vezi sa dokumentacijom o transfernim cenama i definiše dokumentaciju o transfernim cenama u tri nivoa. U nastavku izdvajamo najznačajnije izmene u vezi sa dokumentacijom o transfernim cenama.
1.1. Vrste dokumentacije o transfernim cenama
Masterfile dokument – dokument putem kojeg multinacionalne korporacije (MNEs) treba da pruže svojim poreskim administracijama uopštene informacije o poslovanju i politike transfernih cena koje primenjuju u okviru MNE grupe;
Lokalna dokumentacija – dokument koji predstavlja dopunu MASTERFILE dokumenta na nivou svake države i obuhvata detaljnije informacije o lokalnim entitetima, podatke o međukompanijskim transakcijama i njihove analize sa aspekta transfernih cena;
Country-by-Country (CbC) Izveštaj – dokument koji određene MNEs treba da pripreme i koji pokriva svaku poresku jurisdikciju u kojoj posluju a sadrži informacije o globalnoj alokaciji prihoda između članica MNE grupe kao i plaćenom porezu, broju zaposlenih, vrednosti imovine i kapitala, iznosu neraspoređene
dobiti i to za svaku jurisdikciju u okviru kojih članice MNE posluju.
Cilj pripreme dokumentacije u tri nivoa jeste da obezbedi primenu konzistentne politike transfernih cena na nivou cele MNE grupe.
1.2. Na koga se odnosi?
MASTERFILE i Lokalnu dokumentaciju o transfernim cenama treba da pripreme i podnesu svi poreski obveznici direktno svojim poreskim administracijama. Obavezu pripreme CbC Izveštaja imaju sve članice jedne MNE grupe koje su ostvarile godišnji konsolidovani prihod na nivou grupe, u prethodnoj godini, najmanje u iznosu od 750 miliona evra. CbC izveštaj međutim podnosi samo ultimativni vlasnik-član jedne MNE i to poreskoj upravi u jurisdikciji u kojoj posluje dok se u ostalim poreskim jurisdikcijama podaci iz ovako podnetog CbC izveštaja automatski razmenjuju između poreskih uprava.
1.3. Vremenski okvir
Izmene predviđene Akcionom tačkom 13 bi trebalo da se primenjuju za sve naredne fiskalne godine počev od 1. januara 2016. godine, i to:
CbC Izveštaj bi trebao da se podnese u roku od 12 meseci od kraja fiskalne godine za koju se podnosi, sa preporukom da prvi CbC Izveštaj bude podnet do 31. decembra 2017. godine. Ukoliko MNE grupa ima fiskalnu godinu koja je različita od kalendarske godine, preporuka je da se podnese CbC Izveštaj najkasnije 12 meseci nakon završetka njihove fiskalne godine;
Rok za podnošenje MASTERFILE i Lokalne dokumentacije nije precizno definisan i zavisi od lokalnog
zakonodavstva. Najbolja praksa je da Lokalna dokumentacija bude pripremljena do momenta podnošenja poreskih prijava za datu fiskalnu godinu a MASTERFILE dokument bi trebao da bude revidiran ili po potrebi ažuriran do momenta podnošenja poreske prijave ultimativnog vlasnika MNE grupe. Ova dokumentacija se podnosi direktno poreskim upravama zajedno sa poreskim prijavama ili na zahtev poreske uprave.
1.4. Učestalost ažuriranja dokumentacije o transfernim cenama
MASTERFILE, Lokalna dokumentacija i CbC Izveštaj revidiraju se i ažuriraju na godišnjem nivou.
Radi pojednostavljenja, moguće je da pojedine poreske jurisdikcije u svom lokalnom zakonodavstvu predvide da se pretrage podataka u dostupnim bazama podataka vrše jednom u tri godine, a ne svake godine, sve dok su nepromenjeni uslovi poslovanja. Međutim, finansijski pokazatelji uporedivih društava za potrebe analize uporedivosti treba da se ažuriraju jednom godišnje u cilju dokazivanja tržišnosti analizirane transakcije.