Kako će COP30 oblikovati ESG i prioritete održivosti tokom 2026. godine
Od svog osnivanja 1992. godine, godišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP) okuplja države radi pregovora o globalnim klimatskim sporazumima. Primer je COP21 u Parizu, koji je rezultirao Pariskim sporazumom i učvrstio ciljeve neto nulte emisije kao standard za smanjenje emisija.
Prošlog novembra u Belemu, u Brazilu, COP30 je nastavio ovu diskusiju uz primetan zaokret u tonu, jer su naučnici upozorili da se tačke preokreta klimatskog sistema približavaju brže nego što je ranije modelirano. Nazvan „COP implementacije“, ovogodišnji skup označio je prelazak sa aspirativnih obećanja na obavezujuća očekivanja. Iako sastanak nije uspeo da donese očekivanu odluku o postepenom ukidanju fosilnih goriva, potvrdio je da je adaptacija – odnosno priprema za neizbežne posledice klimatskih promena – sada jednako važna kao i njihovo ublažavanje.
Ovo se za naše klijente prevodi u višeslojni izazov: usklađivanje sa postojećim politikama zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG), procenu budućih praksi održivosti i planiranje u skladu sa novim fizičkim i regulatornim realnostima.
Ključna poruka 1: Operativno planiranje pokretač tranzicije ka energiji „odozdo nagore“
Jedna tema koja je bila primetno odsutna na COP30 jeste postepeno ukidanje fosilnih goriva. To dodatno povećava odgovornost organizacija da same pokreću svoju energetsku tranziciju. Iako u Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji jedinstvena klimatska politika, tržišne sile ubrzavaju tranziciju bez obzira na to. Operativni planovi moraju uzeti u obzir otpornost na sve učestalije i intenzivnije vremenske nepogode, poremećaje u lancima snabdevanja i rast potrošnje energije usled novih tehnologija, poput elektrifikacije i razvoja data centara vođenih veštačkom inteligencijom.
Ovi faktori su donosiocima odluka konkretniji od same klimatske nauke i sve više utiču na operativne promene i odluke o energetskoj tranziciji. Organizacije koje ove teme integrišu u svoje planiranje biće u boljoj poziciji da proaktivno identifikuju prilike, povećaju operativnu efikasnost i unaprede spremnost za decenije koje dolaze.
Ključna poruka 2: Snalaženje u fragmentisanom klimatskom okruženju
Klimatska akcija je u nekim regionima usporila, dok je u drugim ubrzana, a Sjedinjene Američke Države su dobar primer te fragmentacije. Savezna politika se udaljila od klimatske nauke i zaštite životne sredine, dok državne i lokalne vlasti nastavljaju da unapređuju klimatske politike, zahteve za izveštavanje, strategije adaptacije i druge obaveze. Slična je situacija I u Evropi.
Za kompanije i komunalna preduzeća koja posluju u više jurisdikcija, ovo može značiti složene i različite zahteve, rokove i obaveze usklađivanja. ESG i regulatorni timovi moraju uzeti u obzir ove regionalne razlike.
Ključna poruka 3: Implementacija u centru pažnje
COP30 označava jasan prelazak sa opštih obaveza na konkretne rezultate i implementaciju. Od država učesnica će se sve više očekivati da pokažu stvarni napredak kroz merljivo smanjenje emisija. Pokretanje Globalnog akceleratora implementacije ove godine predstavlja zajedničku, ali dobrovoljnu inicijativu koja pomaže državama da ostvare svoje nacionalno utvrđene doprinose i planove adaptacije. Ovi pritisci će se verovatno preneti na lokalne vlasti, kao i na privatni sektor kroz zahteve za izveštavanje za pojedinačne kompanije, investitore i komunalna preduzeća.
To znači da organizacije moraju da unaprede svoje strateške namere i pretoče ih u operativnu realizaciju.
Izvor: BakerTilly
