Kako održati likvidnost tokom godišnjih odmora?
Ognjen Jovanović, partner u odeljenju za računovodstvo i obračun zarada, TPA Srbija
Letnji period često deluje kao “mirnija sezona”, ali iz ugla finansija ume da bude baš suprotno.
Posao se možda odvija sporije, ali obaveze ne usporavaju istim tempom. Zarade, porezi, zakup, dobavljači i rate kredita dospevaju po planu. Sa druge strane, naplata često zavisi od ljudi koji su na odmoru, internih odobrenja koja čekaju zamenu ili faktura koje se vraćaju zbog sitnih formalnosti.
Zato se likvidnost tokom godišnjih odmora ne čuva samo tako što “trošimo manje”. Mnogo češće se čuva tako što bolje upravljamo tajmingom.
Jedna od najkorisnijih stvari koju kompanija može da uradi jeste da napravi kratak pregled novčanih tokova za narednih nekoliko nedelja. Ne mora to biti komplikovan model. Dovoljno je jasno videti koje naplate očekujemo, koje obaveze sigurno dospevaju i gde postoji rizik da se novac zadrži u procesu. U stranim finansijskim tekstovima se često preporučuje kraći, praktičan cash forecast, na primer za 8 do 13 nedelja, upravo zato što pomaže da se rizici uoče pre nego što postanu hitni.
Posebnu pažnju treba obratiti na fakture. Tokom leta nije dovoljno samo izdati fakturu. Važno je da ona bude poslata na vreme, sa tačnim podacima, ispravnom referencom, narudžbenicom, dokazom o isporuci ili drugim prilogom koji kupcu treba da bi je odobrio. U praksi, likvidnost se često ne izgubi na velikim odlukama, već na nekoliko dana čekanja, vraćanja i dodatnih objašnjenja.
Dobro je i unapred znati koji kupci zahtevaju poseban pristup. Neki plaćaju redovno i dovoljan je standardni podsetnik. Kod drugih je korisno proveriti pre dospeća da li je faktura primljena, da li je odobrena i ko menja odgovornu osobu tokom odmora. To nije “pritiskanje” kupca, već normalno upravljanje procesom naplate.
Slična logika važi i za plaćanja prema dobavljačima. Nisu sve obaveze iste. Neki dobavljači su ključni za kontinuitet poslovanja i prema njima treba zadržati punu predvidivost. Kod drugih možda postoji prostor da se plaćanje planira drugačije, u skladu sa ugovorenim rokovima i realnim prilivima. Najveći pritisak na likvidnost često nastaje kada se sve rešava u poslednjem trenutku.
Još jedan praktičan detalj koji se često potcenjuje jeste interna organizacija. Ko izdaje fakture kada je kolega na odmoru? Ko odobrava plaćanja? Ko prati dospela potraživanja? Ko reaguje ako kupac ospori fakturu? Ako ovi odgovori nisu jasni pre sezone odmora, novčani tok može da zavisi od slučajnosti i dostupnosti pojedinaca.
Kompanije koje znaju da im je letnji period tradicionalno osetljiv mogu unapred razgovarati i sa bankom o mogućnostima kratkoročnog finansiranja, okvirne kreditne linije ili drugog vida podrške za obrtna sredstva. Poenta nije da se zaduživanje koristi kao zamena za planiranje, već da se eventualni izvor finansiranja obezbedi dok je situacija stabilna, a ne onda kada pritisak na likvidnost već postoji.
Na kraju, korisno je imati i minimalni prag likvidnosti ispod kog se ne ide bez posebne odluke. Taj iznos može da pokrije zarade, poreze i najvažnije obaveze u narednom periodu. Kada postoji takav prag, lakše je proceniti da li neki trošak zaista mora sada ili može da sačeka stabilniji period.
Likvidnost tokom leta nije samo pitanje finansijskog izveštaja. Ona je test poslovne discipline. Pokazuje koliko su naplata, plaćanja, odobrenja i odgovornosti zaista uređeni onda kada firma ne radi u punom ritmu.
Zato godišnje odmore ne treba posmatrati kao “mrtvu sezonu”, već kao dobar trenutak da se proveri koliko je kompanija otporna na usporavanje procesa. Jer profit je važan, ali gotovina na računu u pravom trenutku je ono što održava poslovanje stabilnim.
