Uticaj data centara na razvoj lokalne zajednice

Ekspanzija data centara značajno je ubrzana od 2023. godine, podstaknuta rastom cloud servisa i opterećenjima izazvanim razvojem veštačke inteligencije. Kako se ovaj rast nastavlja, razumevanje uticaja data centara na lokalne zajednice postalo je ključno pitanje za donosioce odluka, energetske kompanije i građane.

Data centri predstavljaju ključnu infrastrukturu za digitalne servise poput cloud računarstva i veštačke inteligencije. Njihov ubrzani razvoj ima značajan uticaj na lokalne zajednice koje ih prihvataju. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, objavljeni planovi razvoja data centara premašuju stotine gigavata planiranog električnog opterećenja. Lokalne vlasti se sve češće suočavaju sa složenim odlukama o tome da li i na koji način treba omogućiti razvoj ovakvih postrojenja. Ovaj tekst razmatra glavne prednosti i izazove koje data centri donose, sa fokusom na uticaj na elektroenergetski sistem, životnu sredinu, zapošljavanje i finansijske efekte.

Zašto je sada važno meriti uticaj data centara

Potrošnja električne energije data centara raste višestruko brže od istorijskih pretpostavki na kojima su zasnivani energetski planovi.

Na energetskim tržištima sa ograničenim kapacitetima, veliki novi potrošači doprinose rastu cena kapaciteta i troškova infrastrukture.

Lokalne vlasti su pod pritiskom da nude poreske podsticaje, dok istovremeno moraju da upravljaju očekivanjima zajednice u vezi sa zapošljavanjem, potrošnjom vode i cenama komunalnih usluga.

Uticaj na elektroenergetski sistem

Data centri mogu doprineti ulaganjima u elektroenergetsku mrežu i njenoj modernizaciji. U pojedinim slučajevima, veliki korisnici finansiraju novu prenosnu infrastrukturu, trafostanice ili proizvodne kapacitete, što može unaprediti dugoročnu pouzdanost sistema. Nedavna istraživanja pokazuju da investitori u data centre sve češće snose troškove priključenja na mrežu ili učestvuju u posebnim tarifnim modelima za velike potrošače, čime se smanjuju zagušenja u procesu priključenja na mrežu.

Istovremeno, data centri spadaju među najveće potrošače električne energije u savremenim ekonomijama. Nagli rast njihove potrošnje doprinosi manjku energetskih kapaciteta i rekordno visokim cenama električne energije. Takvi pritisci mogu povećati troškove električne energije za domaćinstva i mala preduzeća ukoliko se troškovi prenesu kroz opšte tarife. U regionima sa ograničenim kapacitetima, potražnja data centara može odložiti gašenje termoelektrana na ugalj i gas, što dodatno komplikuje ciljeve dekarbonizacije.

Uticaj na životnu sredinu

Pojedini operateri data centara obavezali su se na velika ulaganja u čistu energiju, uključujući energiju vetra, sunca i nuklearnu energiju.

Ipak, uprkos ovim obavezama, data centri mogu imati značajan lokalni uticaj na životnu sredinu. Potrošnja električne energije često se i dalje oslanja na proizvodnju iz fosilnih goriva, bilo lokalno ili regionalno, što povećava emisiju gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje vazduha. Potrošnja vode predstavlja još jedan veliki izazov. Mnogi data centri koriste evaporativne sisteme hlađenja koji mogu trošiti milione litara vode godišnje, stvarajući dodatni pritisak u zajednicama sa ograničenim vodnim resursima i otvarajući pitanja pravične raspodele resursa. Buka, prenamena zemljišta i korišćenje dizel agregata za rezervno napajanje takođe stvaraju lokalne ekološke probleme.

Uticaj na zapošljavanje

Tokom faze izgradnje, data centri mogu otvoriti hiljade privremenih radnih mesta i generisati značajnu regionalnu ekonomsku aktivnost. Detaljna analiza ekonomskog uticaja velikog data centra na američkom Srednjem zapadu, koju je sprovela kompanija Baker Tilly, procenila je desetine hiljada radnih angažmana tokom izgradnje i milijarde dolara ukupnog ekonomskog efekta. Ovi poslovi često uključuju pozicije dostupne i radnicima bez visokog obrazovanja. Međutim, manje zajednice mogu imati izazove u obezbeđivanju smeštaja za privremenu radnu snagu tog obima.

Dugoročni efekti na zaposlenost znatno su ograničeniji. Savremeni data centri su visoko automatizovani i obično zapošljavaju mnogo manje radnika po uloženom dolaru u poređenju sa proizvodnim pogonima ili kancelarijskim kompleksima. Akademska i stručna istraživanja dosledno pokazuju da, iako data centri otvaraju određeni broj visoko plaćenih tehničkih poslova, ukupan broj stalnih radnih mesta ostaje relativno mali u odnosu na obim javnih subvencija koje se često odobravaju.

Finansijski i fiskalni efekti

Data centri mogu doneti značajne prihode od poreza na imovinu, posebno u jurisdikcijama koje opremu i infrastrukturu oporezuju po tržišnoj vrednosti. Dugoročno poslovanje može doprineti stabilnim poreskim prihodima i privući povezane tehnološke kompanije. U pojedinim slučajevima, data centri finansiraju infrastrukturu koju bi inače morale da obezbede lokalne vlasti.

Međutim, mnoge  države i lokalne zajednice nude izuzetno povoljne poreske podsticaje, uključujući poreske olakšice i industrijske obveznice. Dokazi pokazuju da ovakvi podsticaji često umanjuju neto fiskalne koristi i deo troškova prebacuju na građane i obrazovne institucije. Dodatno, ukoliko se troškovi unapređenja elektroenergetske ili vodovodne infrastrukture raspodele na širu zajednicu, lokalni korisnici mogu snositi veće troškove nego što su stvarne finansijske koristi od prisustva data centara.

Zaključak

Uticaj data centara na lokalne zajednice nije unapred ni pozitivan ni negativan. Ishodi zavise od načina definisanja tarifa, raspodele infrastrukturnih troškova, ekološke regulative i konkretnih koristi koje zajednica ostvaruje. Politike koje podrazumevaju realno određivanje cena električne energije, transparentnost u vezi sa potrošnjom vode i ulaganja u lokalnu zajednicu mogu značajno unaprediti ukupne efekte. Sa druge strane, nedovoljna regulativa povećava rizik da zajednice snose ekološke i finansijske troškove bez odgovarajućih koristi.

Izvor: BakerTilly