Ključni ekonomski trendovi u Srbiji u H1 i projekcije za H2
Prva polovina 2026. godine donela je Srbiji nastavak ekonomskog rasta, ali i jasne signale da se domaća privreda nalazi u novoj fazi razvoja. Nakon nekoliko godina izuzetno snažne ekspanzije, praćene postpandemijskim oporavkom, velikim investicijama i rastom potrošnje, privredna aktivnost ulazi u period umerenijeg, ali i dalje solidnog rasta. Uprkos izazovima koji dolaze iz međunarodnog okruženja, od usporavanja evropskih ekonomija do geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na energetskom tržištu, Srbija uspeva da održi tempo koji je i dalje iznad proseka većine evropskih zemalja. Prema zvaničnim podacima za prvi kvartal 2026. godine, rast privrede je iznosio 3,2 odsto, uz rast usluga i poljoprivrede, stagnaciju industrije i pad građevinarstva.
Iako tržište rada ostaje relativno stabilno, prvi put nakon nekoliko godina beleži se blago smanjenje zaposlenosti. Stopa zaposlenosti u prvom kvartalu 2026. godine smanjena je na 50,7%, dok je broj zaposlenih bio manji za više od 50.000 u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, stopa nezaposlenosti od 8,9 % ostala je nepromenjena u odnosu na četvrti kvartal 2025. godine.
Kada je u pitanju inflacija, NBS očekuje da će se stopa inflacije u proseku kretati oko 3,6% i ostati unutar ciljanog raspona (3 ± 1,5%), s tim što je ostavljena rezerva da, usled viših cena nafte i ostalih primarnih proizvoda, ali i napuštanja politike kontrolisanja cena u prodavnicama, krajem ove i početkom naredne godine, inflacija privremeno bude viša od ciljane.
Istovremeno, javne investicije nastavljaju da igraju ključnu ulogu u privrednom rastu. Veliki infrastrukturni projekti, ulaganja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, kao i intenziviranje radova povezanih sa pripremama za međunarodnu izložbu EXPO 2027, značajno utiču na građevinski sektor i ukupnu ekonomsku aktivnost. Upravo se investicioni ciklus povezan sa EXPO projektom sve češće navodi kao jedan od najvažnijih razvojnih impulsa za srpsku ekonomiju u narednim godinama.
Sa druge strane, industrijska proizvodnja i izvoz suočavaju se sa izazovima. Usporavanje privrede Nemačke i drugih zemalja evrozone, koje predstavljaju najvažnija izvozna tržišta Srbije, utiče na slabiju tražnju za domaćim proizvodima. Industrijski sektor beleži neujednačene rezultate, pri čemu pojedine grane, posebno one povezane sa automobilskom industrijom i proizvodnjom opreme, osećaju posledice slabije evropske privredne aktivnosti. S tim u vezi potrebno je spomenuti i podatke u SDI u Srbiji. Posle rekordne 2024. godine kada su ukupne SDI prešle 5 milijardi evra, u 2025. godini se desio pad od 34%. Podaci za prvi kvartal 2026. godine ukazuju na dalji pad SDI od nekih 52% u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.
Gledajući unapred, druga polovina 2026. godine trebalo bi da donese nastavak stabilnog ekonomskog rasta. Većina relevantnih institucija procenjuje da će Srbija godinu završiti sa rastom BDP-a između 2,8 i 3,2 odsto.
Ključno pitanje za Srbiju u narednom periodu neće biti da li će privreda nastaviti da raste, već šta će biti glavni izvor tog rasta. Model razvoja koji se poslednjih desetak godina dominantno oslanjao na priliv stranih direktnih investicija, relativno konkurentnim zaradama i velike infrastrukturne projekte pokazuje prve znake zasićenja. Upravo zato će dugoročna održivost rasta sve više zavisiti od povećanja produktivnosti, tehnološkog razvoja, inovacija i sposobnosti domaće privrede da stvara veću dodatnu vrednost. To je trend koji će verovatno obeležiti i 2027. godinu.
U tom kontekstu, EXPO 2027 predstavlja značajnu razvojnu priliku, ali ne i trajno rešenje. Ukoliko investicioni ciklus povezan sa EXPO-om bude iskorišćen za unapređenje infrastrukture, jačanje konkurentnosti i privlačenje kvalitetnijih investicija, Srbija može da zadrži poziciju jedne od najbrže rastućih ekonomija regiona. U suprotnom, nakon završetka ovog investicionog talasa, pitanje novog modela rasta postaće jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja u deceniji koja dolazi.
