Misija kompanije predstavlja osnovni razlog njenog osnivanja i postojanja. Naime, ona daje odgovore na pitanja čime se preduzeće tačno bavi, zašto se time bavi, čime se razlikuje od konkurencije itd. Uspešnost poslovanja jednog preduzeća je direktno povezana sa ostvarivanjem misije. Jasno je da preduzeće koje je profitabilno sa visokim nivoom prihoda i niskom zaduženošću zna tačno čime se bavi i zašto se time bavi, ali ne zna gde dalje, odnosno koji su sledeći pravci rasta i razvoja. Iz tog razloga je neophodno definisati Ključne Indikatore Performansi (KPI) kojima će se upravljati poslovanjem preduzeća kako bi ono nastavilo u pravcu ostvarenja svoje misije. Pomoću ovih merila se ocenjuje uspešnost poslovanja i održivost poslovne strategije, a preko 90% najuspešnijih kompanija na svetu koristi KPI menadžment za upravljanje svojim poslovanjem.
Kako je povezano ocenjivanje uspešnosti poslovanja sa misijom? Pa razvijeni KPI menadžment, gde su jasno definisani ciljevi koji treba da se ostvare kratkoročno i dugoročno usmerava kompaniju ka ostvarenju misije. Naravno, merila uspešnosti moraju da se menjaju i prilagođavaju kako konkurenciji tako i društvenim okolnostima. Time više nije dovoljno posmatrati ukupne prihode, profitabilnost po zaposlenom, ukupne troškove po zaposlenom nego je potrebno ove KPI staviti u kontekst okruženja. Takođe, u cilju ostvarenja misija, nije dovoljno da samo vlasnici i menadžment kompanije definišu KPI na nivou preduzeća kao merila za ostvarenje plana bez sagledavanja šireg konteksta svih zaposlenih i cele kompanije. Naime, kako bi se ostvarila misija kompanije, svi zaposleni treba da deluju u tom pravcu.
Kako bi bolje razumeli trenutne društvene okolnosti, odnosno kontekst koji više puta pominjem, možda je najbolje da se prisetimo nezvanične i nepotvrđene priče o načinu upravljanja Stiv Džobs-a, CEO kompanije Apple u vremenu kada je ta kompanija smatrana najvećim inovatorom na svetu (što je definitvno i njena misija). U tom periodu, kako bi Apple lansirao najbolje i najinovativnije proizvode, Stiv Džobs je svoje zaposlene iznurivao i pritiskao do krajnjih granica. Naravno, ovo je donelo fantastične rezultate, ali je bilo moguće samo iz razloga što je u istom periodu postojao nezvaničan dogovor najvećih tehnoloških kompanija da nema međusobnog preotimanja radnika. Iz tog razloga, Apple je ostvarivao svoju misiju, a zaposleni koji su kreirali te fenomenalne proizvode su ostajali u kompaniji. Danas, ovo sigurno nije moguće jer bi dobar deo najkvalitetnijih radnika vrlo brzo napustio to radno okruženje.
Današnje društvene okolnosti su takve da bez obzira čime se kompanija bavi njeni najvažniji resursi su njeni ljudski resursi. Kvalitetni zaposleni omogućuju kako uspešno poslovanje tako i njen dalji rast i razvoj. Bez obzira čime se bavi, kompanija KPI menadžment mora da bude usmeren i na zaposlene kako bi se ostvarila misija kompanije. Time se uviđa komplementarnost svih ovih faktora: zaposlenih, misije i KPI. Uvek, ukoliko postoji dilema u pogledu našeg shvatanja načina upravljanja kompanijom, potrebno je posmatrati praksu najstarijih i najuspešnijih kompanija na svetu. Naime, u ovim kompanijama je ustaljena praksa da svi zaposleni u slučaju „dobre poslovne godine“ budu nagrađeni bonusom za Božić. Ova praksa nam pokazuje da je značajno da svi zaposleni znaju da je bila „dobra poslovna godina“, a samo interesovanje svih u kompaniji za rezultate utiče i na njihov doprinos poslovanju. Ovo je možda najjednostavniji primer povezanosti zaposlenih sa KPI-ovima, a sve u cilju ostvarenja misije kompanije.
Na ovaj način, menadžment prilikom upravljanja pomoću KPI mora da uzme u obzir i zaposlene jer su najvažniji resurs. Kako ovde pričamo o finansijskim KPI-evima onda je neophodno da pored definisanja istih, oni budu povezani sa zaradom zaposlenih. Razvijene šeme bonusiranja zaposlenih na bazi ostvarenih rezultata, koje su definisane i povezane sa KPI-ima za kompaniju, za konkretan sektor i za samog zaposlenog predstavljaju savremene alate upravljanja kompanijom. Ovo je neminovnost u društvenom okruženju u kojem zaposleni lako može da promeni svoju radnu sredinu.
Nakon svega rečenog, jasan je značaj KPI, ali da bi se misija kompanije ostvarila nije dovoljan samo KPI menadžment nego i motivisani radnici. Praksa IT start-up kompanija koje ključnim zaposlenima daje udele u kompaniji je sve bliža i ostalim industrijama. Naravno, možda je ovo nemoguće baš u svim industrijama ali neke varijacije ovog principa kao što npr. učešća u dobiti kompanije će možda predstavljati novinu koja će osigurati ostvarenje misije kompanije. Time se stvaraju pretpostavke za dalji rast i razvoj jer ukoliko ključni radnici jedne kompanije nisu usredsređeni na ostvarenje KPI-jeva oni neće ni biti ostvareni u njenoj bliskoj budućnosti. Sve konkurentne prednosti koje je ta kompanija imala će polako zbog nefleksibilnosti u novom društvenom okruženje biti izgubljene i prepuštene prilagodljivoj konkurenciji.