Šta donosi program crnogorske Vlade „Evropa sad”?
Crnogorska Vlada je usvojila, 4. novembra 2021. godine, program „Evropa sad”, koji je predstavljen kao sveobuhvatni set izmena poreskih propisa i koji bi trebalo da stupi na snagu počevši od 1. januara 2022. godine. Cilj ovih izmena jeste smanjenje poreskog opterećenja pre svega građana, ali i privrede. Gledajući šire, očigledna je i namera kreatora programa da isti ima snažnu socijalnu komponentu i da je usmeren ka osnaživanju koncepta socijalne pravde.
Osnovne postavke programa su: povećanje minimalne zarade, smanjenje ukupnog troška poslodavca kroz umanjenje poreskog opterećenja na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja. Iz nabrojanog, jasno proizilazi da je u pitanju suštinska izmena poreskog okvira Crne Gore, pre svega u domenu oporezivanja građana, te svaki od elemenata zaslužuje zasebnu analizu.
Ovaj program ima za cilj postavljanje novih osnova za makroekonomsku stabilnost i posebno stabilnost javnih finansija u Crnoj Gori, uz razvijanje preduzetništva i generalno performansi crnogorske ekonomije. Glavni instrument za ostvarivanje ovog cilja je rasterećenje oporezivanja zarada koje bi trebalo, sa jedne strane, da poveća zaposlenost i poresku disciplinu, u smislu prijavljivanja stvarnih zarada zaposlenih i neregistrovanih radnika, a sa druge strane da omogući veći raspoloživi dohodak tih radnika, što bi značilo veću potrošnju, lične investicije, itd. Principijelno, ovo je adekvatna reformska postavka i ozbiljan zamajac za dalji razvoj Crne Gore, uz naravno ogradu da će ova reforma, na način na koji je postavljena i modelirana, biti u potpunosti primenjena.
Minimalna zarada
Minimalna zarada u Crnog Gori, od 1. oktobra 2021. godine, iznosi 250 evra neto, tj. 373 evra bruto. Pre toga je iznosila 222 evra neto. Sa skorašnjim povećanjem minimalne neto zarade na 250 evra, broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu je povećan na nešto više od 20 hiljada zaposlenih. Nova minimalna zarada će iznositi 450 evra neto i, izuzimajući Hrvatsku sa minimalnom zaradom od 453 evra neto, biće ubedljivo najviša u regionu.
Umanjenje poreskog opterećenja zarada
Što se tiče umanjenja poreskog opterećenja zarada, predložena rešenja nisu ništa manje radikalna. Trenutna situacija je takva da se na 100 evra bruto zarade plaća nekih 39 evra poreza i doprinosa i tu Crna Gora ne odskače mnogo od proseka u regionu. Posmatrajući po strukturi opterećenja, učešće poreza i prireza u ukupnim troškovima rada iznosi 9,4%, doprinosa 29,6%, dok je učešće neto zarade 61%.
Ono što je trenutno specifično jeste i da Crna Gora nema neoporezivi deo zarade, kao što imaju ostale zemlje u regionu (Hrvatska najviši sa 532 evra, a Severna Makedonija najniži sa 137 evra). Imajući ovo u vidu, u prethodnom periodu je bilo mnogo komentara da se revidira poreska politika u pravcu smanjenja poreskog opterećenja na rad. Prema programu, to bi podrazumevalo sledeće dve mere: uvođenje neoporezivog iznosa zarade od 700 evra na bruto osnovicu (stopa poreza na dohodak od 0% na bruto osnovicu do 700 evra) i ukidanje obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje (ukidanje stope doprinosa na teret i zaposlenog i poslodavca).
Ono što program tretira jeste i rizik da ovakve izmene ne budu prihvaćene od poslodavca kao prilika za uštedu po osnovu smanjenja poreskog opterećenja, bez povećanja neto zarada zaposlenih, te je predviđeno da propisi o radu, te pojačane inspekcijske kontrole budu instrumenti ka ostvarivanju ovih ciljeva. Takođe, s obzirom na uvođenje veoma niskog poreskog opterećenja na zarade, predviđa se i izmena krivičnog zakonodavstva u smislu da neplaćanje poreza i doprinosa bude tretirano kao krivično delo.
Progresivno oporezivanje
Program predviđa uvođenje progresivnih stopa poreza na dohodak fizičkih lica na iznos veći od 700 evra (za dohodak u rasponu od 700 do 1.000 evra predlaže se stopa od 9%, a za dohodak veći od 1.000 evra predlaže se stopa od 15%). Neoporezivi deo dohotka i progresivne stope nisu predviđene za sve vrste dohotka, već samo za prihode ostvarene po osnovu zarada i samostalnih delatnosti.
S druge strane, proporcionalno oporezivanje, uz povećanje stope poreza sa 9% na 15%, biće zadržano za dohodak od imovine, kapitala, kapitalnih dobitaka, itd.
Progresivno oporezivanje je predviđeno i za pravna lica. Naime, predloženo je da se, umesto proporcionalne stope poreza na dobit pravnih lica od 9%, uvedu progresivne stope koje iznose 9%, 12% i 15%, u zavisnosti od iznosa oporezive dobiti.
Da li je moguće (ili bi bilo dobro) nešto od predloga iz Crne Gore uvesti i u Srbiju?
Ono što je meni, kao poreskom savetniku, bilo posebno interesantno jeste uvođenje dualnog modela oporezivanja građana. Naime, predviđene su progresivne stope pre svega za zarade, a sa druge strane dohodak od imovine i kapitala bi ostao oporezovan proporcionalno, dakle, sa istom stopom bez obzira na iznos dohotka. Ovo rešenje je, pre svega, uvažilo etički princip da bi ljudi sa većim dohotkom trebalo da plaćaju veći porez. Dalje, uvažena je i senzibilisanost kapitala na visoke poreske stope i njegova potencijalna veća mobilnost. Kapital je, naime, mobilniji od radnika i lakše bi našao put u neku drugu jurisdikciju u slučaju prekomernog oporezivanja.
Mislim da je ovo pravac u kojem bi neka buduća reforma poreskog sistema u Srbiji mogla da ide, naravno, uz ogradu da je potrebno sprovesti sva neophodna modeliranja i analizirati efekte takvog reformskog pravca.
Da li postoji još neka dobra poreska praksa iz regiona ili Evope koju bismo mogli prokomentarisati i kao dobar primer?
Jedan od dobrih primera u Evropi jesu poreske olakšice u slučaju kupovina hibridnih ili električnih automobila. Ono što naša država jeste omogućila su novčani podsticaji za kupovinu ovakvih automobila i oni variraju od 2.500 do 5.000 evra u zavisnosti od nivoa elektrifikacije pogona automobila. Međutim, poreski propisi su nemi u smislu eventualnih podsticaja da fizička lica ili kompanije optiraju za kupovinu ili zakup vozila koja koriste ovu vrstu energije i da se po tom osnovu kvalifikuju za poreske olakšice. Generalno, poreski sistem bi se trebao u većoj meri prilagođavati postojećim društvenim i ekonomskim trendovima ili, čak, te trendove usmeravati u željenom pravcu kroz instrumente poreske politike.
Već dugo se privreda žali na veliko opterećenje zarada. Da li bi se smanjenjem opterećenja preveo veliki broj zaposlenih iz sive zone?
Prvo, svako smanjenje poreskog opterećenja na zarade bi, iz ugla fiskusa, iziskivalo dodatno povećanje nekih drugih poreza, pre svega PDV-a i akciza. Često se argumentuje upravo ovo što vi navodite, a to je da bi smanjenjem poreza i doprinosa vezanih za rad došlo do novog zapošljavanja ili legalizacije stvarnih zarada zaposlenih. Međutim, dosta je i primera iz prakse da se poreske olakšice u domenu zarada u maloj meri „prelivaju” na zaposlene, tj. umanjenje poreskog opterećenja ne znači automatski da će neto zarade zaposlenih biti veće. Poslodavci će po prirodi stvari (njihov primarni cilj je generisanje dobiti kompanija) gledati da umanje svoj trošak zarada i smatram da će jedino jasna pravila i striktna kontrola takvih poreskih izmena dovesti do većih neto zarada i posledičnih koristi za celu ekonomiju.
Izvor: Business Intelligence Review