Da li ste spremni da preispitate prilike u jugoistočnoj Evropi nakon Covida-19?

20. маја 2020

Niotkuda se pojavio “crni labud”. Vrlo često preporučivani bestseler Nasima Nikolasa Taleba jasno opisuje velike uticaje koji bi mogli da imaju krajnje neverovatni događaji. Iako je i sam Taleb izjavio da svetska pandemija izazvana Covidom-19 nije baš do te mere “crni labud”, izvesno je iznenadno gašenje društvenog i ekonomskog života širom sveta. Državne mere izolacije uzrokovale su nagli prekid dugotrajne faze ekonomskog procvata koja je izgledala kao da će gotovo beskrajno trajati.

Dakle, šta ćemo sad? I šta ovo znači posebno za jedan region u razvoju poput Jugoistočne Evrope?

Nije mi namera da ponavljam sve izveštaje i prognoze koje su nam svakodnevno prikazivale koliko će biti veliki i ozbiljni uticaj korona-krize. Jasno je da će ovaj ekonomski pad na nas imati ogroman uticaj. Doživećemo ozbiljnu recesiju sa negativnim stopama rasta od čak preko 10 odsto u 2020. godini,  u našem regionu u jugoistočnoj Evropi takođe. S obzirom na to da skoro sve naše zemlje u velikoj meri zavise od stranih investicija, trgovine i turizma, uticaj bi mogao da bude još gori i da traje duže nego u zapadnoevropskim zemljama.

Da li je to razlog da postanemo očajni? Nipošto!

Jeste, moramo da budemo svesni da ćemo se suočiti sa izazovnim vremenima koja nam predstoje. Moramo da obratimo celokupnu pažnju na krizno upravljanje da bismo savladali trenutnu situaciju. Međutim, trebalo bi da pazimo na vremena koja dolaze posle korone. Destruktivni elementi svake krize – naročito ozbiljne kao što je ova – uvek dovode do novih šansi za svaku pojedinačnu kompaniju, ali i za čitave regione poput jugoistočne Evrope.

Kako bi jugoistočna Evropa mogla da ima koristi od promenjenog poslovnog okruženja u vremenima posle korone?

Korona neće dovesti do kraja globalizacije; međutim, već je u toku temeljno preispitivanje. Globalizacija će ostati, ali uz bekap ponovne regionalizacije. Celokupno izmeštanje proizvodnih i dobavljačkih lanaca u Kinu i druge istočnoazijske zemlje na Dalekom istoku se ispostavilo kao veliki rizik i slaba tačka tokom ove krize. Dakle, mnogo truda i novca će biti potrošeno u Evropi da bi se taj rizik procenio i da bi se u Evropu vratila barem sistemtski relevantna proizvodnja (posebno u zdravstvenoj industriji). Ovo je velika šansa za zemlje jugoistočne Evrope sa visokoobrazovanim ljudima i prihvatljivim troškovima poslovanja. Čak je i u svetu pre korone region već privukao strane investitore da izmeste značajni deo proizvodnje u zemlje kao što je Srbija.

Drugi aspekt koji će poboljšati ovu repatrijaciju proizvodnje je okolnost da je korona-kriza otkrila ranjivost dobavljačkih lanaca u svetu gde su isporuke „u pravo vreme“. To će takođe ponovo dovesti do bliže i veće proizvodnje zaliha i s tim u vezi će se nastati i nove poslovne mogućnosti (npr. logistička industrija, izgradnja skladišnih objekata itd.).

S tim u vezi je sada vreme da se zemlje jugoistočne Evrope pripreme za ove prilike tako što će raditi na poboljšanju poslovnog okruženja. Ovo uključuje mere poput deregulacije, smanjenje birokratskih procedura, podsticaja za investiranje, obrazovnih mera itd.

Da rezimiramo, rešavanje korona-krize će biti ogroman izazov u ​​narednim godinama. Međutim, to će izazvati razvoj trendova u globalnom poslovanju, što će stvoriti nove mogućnosti za preduzeća i nacionalne privrede u jugoistočnoj Evropi.

Kontakt