Poreski aspekt prenosa udela često je u praksi podređen finansijskim, pravnim ili drugim aspektima transakcije. Dešava se da postane aktuelan tek u kasnijim fazama planirane transakcije, a tada može na negativan način da utiče na sam tok iste ili dovede do kraha, do tog momenta, obećavajućih pregovora.
Kada govorim o poreskom aspektu transakcije, pre svega mislim na porez na kapitalnu dobit koju prodavac – fizičko lice plaća (ili ne plaća) prilikom prodaje udela u svojoj kompaniji.
Kapitalna dobit podrazumeva pozitivnu razliku između prodajne i nabavne vrednosti udela u kompaniji. Navođenje prodajne cene kao elementa za utvrđivanje kapitalne dobiti podrazumeva da se ovaj porez plaća samo kod prenosa uz naknadu. Dakle, ukoliko se udeli u kompaniji poklone nekom drugom fizičkom ili pak pravnom licu, principijelno nema osnova za plaćanje ovog poreza.
Prenos uz naknadu udela trebalo bi shvatati u širem smislu, ne samo kao prodaju. Unošenjem udela svoje kompanije u osnovni kapital neke druge kompanije takođe može da podrazumeva plaćanje ovog poreza, naravno, ukoliko je nabavna vrednost manja od “prodajne”. Zakonodavac definiše kako se utvrđuje prodajna cena kod razmene, jer u ovom slučaju vlasnik menja udele u svojoj kompaniji za udele u drugoj kompaniji, u čiji osnovni kapital unosi svoje udele.
Nabavna cena za potrebe utvrđivanja kapitalnog dobitka jeste cena po kojoj je vlasnik udeo stekao, odnosno koliko je investirao u isti. Dakle, tu bi pripadali uplaćeni novčani ulozi i unešeni nenovčani ulozi (u stvarima i pravima), pod uslovom da su isti uredno registrovani kod Agencije za privredne registre. Ukoliko je udeo stečen poklonom ili nasleđem od poklonodavca/ostavioca, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je poklonodavac/ostavilac stekao udeo.
Prodajna cena, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, je ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje Poreska uprava, ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. Ova korektivna odredba se primenjuje na one promete koji se oporezuju porezom na apsolutna prava, kao što su nepokretnosti, gde Poreska uprava ima ovlašćenje, da za poreske svrhe, koriguje kupoprodajnu cenu i na istu zaračuna porez. Kako prodaja udela nije predmet poreza na prenos apsolutnih prava, ovde to ne može da bude slučaj.
Kapitalna dobit se oporezuje sa poreskom stopom od 15%. Obveznik je dužan da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana kad je ostvario ili započeo ostvarivanje prihoda po osnovu prenosa udela. Porez se plaća po rešenju Poreske uprave, dakle, potrebno je prvo sačekati izradu i prijem rešenja Poreske uprave i videti da li je Poreska uprava usvojila obračun iz vaše prijave, pa tek onda platiti porez.
Međutim, porez na kapitalnu dobit se ne plaća kod svih transakcija gde je prodajna cena udela veća od njene nabavne cene. Zakonodavac predviđa nekoliko izuzetaka, koja su od značaja za ovu temu.
Pre svega, porezom na kapitalni dobitak ne oporezuje se prenos udela koje je fizičko lice pre prenosa imalo u svom vlasništvu neprekidno najmanje 10 (deset) godina.
Takođe, izuzima se od oporezivanja prenos uz naknadu između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji. Ova odredba ima veliki značaj na vlasnička reorganizovanja u okviru porodice, pri čemu treba imati u vidu zakonsko pravilo iz prethodnog paragrafa.
Pravo na poresko izuzimanje (konkretno, posledica 10-godišnjeg vlasništva udela) ne ostvaruje se u slučaju kada član društva prenese udeo društvu, a po osnovu tog prenosa društvo stiče sopstvene udele. Ovo pravilo je uvedeno 2018. godine, verovatno kao posledica prakse velikog broj fizičkih lica da svoju poresku situaciju optimizuju korišćenjem instituta sopstvenog udela, tj. udela u društvu čiji je vlasnik samo društvo.
Takođe, bitno je znati da zakonodavac dozvoljava prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom. To prebijanje se može izvršiti u slučaju kada obveznik prvo ostvari kapitalni gubitak, a kasnije kapitalni dobitak.
Ako se i posle prebijanja iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih 5 (pet) godina.
