Kako iskoristiti rast data centara kao pokretača razvoja, a istovremeno zaštititi dostupnost resursa i kvalitet života stanovnika?

Razmatranja u vezi sa napajanjem data centara: perspektiva lokalnih zajednica

Sjedinjene Američke Države danas učestvuju u globalnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije – trci koja će u decenijama koje dolaze značajno uticati na ekonomski razvoj, nacionalnu bezbednost, kao i tehnološki i geopolitički položaj država.

Eksplozivan razvoj veštačke inteligencije u potpunosti menja način na koji se projektuju i grade data centri, istovremeno stvarajući nove zahteve u pogledu snabdevanja električnom energijom, potrošnje vode i razvoja lokalne infrastrukture. Za zajednice koje žele da privuku ovakve investicije, razumevanje ovih promena postaje ključno kako bi iskoristile ekonomske prednosti, a istovremeno uspešno upravljale dugoročnim troškovima i potencijalnim rizicima.

Data centri: Šta se promenilo?

Kako je izvršni direktor kompanije NVIDIA, Jensen Huang, istakao na sajmu CES 2026, svet više nije u trci za proizvodnjom čipova – danas se vodi trka za energijom. Upravo u toj trci lokalne zajednice imaju priliku da ostvare značajne koristi kroz razvoj data centara i pratećih industrija, pod uslovom da su spremne da odgovore na nove izazove.

Tradicionalni data centri, kakve smo poznavali prethodnih decenija, prvenstveno su služili za smeštaj poslovnih aplikacija i IT infrastrukture. Njihova potrošnja električne energije bila je relativno niska, koristili su vazdušno hlađenje i uglavnom nisu predstavljali ozbiljan izazov za elektroenergetske mreže.

Savremeni AI data centri predstavljaju potpuno drugačiji koncept.

Na primer, jedan serverski ormar sa NVIDIA Vera Rubin procesorima može trošiti približno onoliko električne energije koliko troši između 300 i 400 porodičnih kuća površine oko 280 m², dok AMD-ove platforme namenjene zetaskalnom računarstvu dostižu slične nivoe potrošnje.

Iako proizvođači čipova i projektanti data centara neprekidno unapređuju energetsku efikasnost kako bi se za istu količinu obrade podataka trošilo manje energije, nijedna ozbiljna projekcija ne predviđa smanjenje ukupne potrošnje električne energije. Naprotiv, kako primena veštačke inteligencije ubrzano raste, naročito kod računarski izuzetno zahtevnih AI opterećenja, ukupna potrošnja energije nastaviće da raste.

Finansijska i tehnička održivost projekta

Data centri su u osnovi nekretninski projekti sa specifičnim građevinskim i operativnim karakteristikama.

Njihova posebnost ogleda se u ogromnim potrebama za električnom energijom i vodom, kao i u zavisnosti od složenih lanaca snabdevanja za ključnu opremu, koja često zahteva značajna avansna ulaganja.

Plan snabdevanja električnom energijom

Električna energija predstavlja glavno ograničenje za razvoj data centara svih veličina.

Iako su današnje AI aplikacije specijalizovane, veštačka inteligencija se ubrzano integriše u gotovo svaki digitalni servis – od elektronske pošte i obrade video sadržaja do rezervacija putovanja i poslovnih aplikacija. Buduće potrebe za energijom biće još veće.

Takva opterećenja značajno se razlikuju od onoga za šta su postojeće elektroenergetske mreže prvobitno projektovane.

Potrošnja vode

Potrošnja vode u data centrima može biti izuzetno velika, u zavisnosti od njihovog projekta i veličine. Na primer, gasna elektrana sa kombinovanim ciklusom (Combined Cycle Gas Turbine – CCGT) snage 100 MW može dnevno trošiti količinu vode uporedivu sa potrebama grada od 8.000 do 10.000 stanovnika.

Čak i kada električnu energiju obezbeđuje lokalno elektrodistributivno preduzeće, ovakav nivo potrošnje može predstavljati značajno opterećenje za regionalne vodne resurse, naročito u područjima koja se snabdevaju vodom iz podzemnih akvifera, čije obnavljanje traje decenijama ili čak generacijama, za razliku od površinskih voda.

Uticaj na zapošljavanje

Izgradnja data centra snage 100 MW u fazi vrhunca radova obično angažuje između 1.200 i 1.500 radnika, među kojima je veliki broj visokokvalifikovanih električara, instalatera cevovoda i drugih stručnjaka zaduženih za realizaciju složenih energetskih i rashladnih sistema. Period izgradnje najčešće traje između 12 i 18 meseci.

Po završetku izgradnje, za redovno funkcionisanje objekta potrebno je približno 150 zaposlenih sa punim radnim vremenom.

U mnogim regionima nije moguće obezbediti dovoljno lokalne radne snage, pa se deo ili čak svi građevinski radnici angažuju iz drugih sredina. To predstavlja dodatni izazov za lokalne zajednice, jer privremeni priliv velikog broja ljudi povećava potrebe za smeštajem, ishranom, zdravstvenom zaštitom i drugim javnim uslugama, dok istovremeno dodatno opterećuje vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, elektroenergetsku mrežu, saobraćaj i javnu bezbednost.

Kod velikih hiperskalnih projekata dodatni pritisak može biti i na obrazovni sistem, budući da deo radnika privremeno preseljava svoje porodice u mesto izgradnje.

Da li data centri mogu sami da obezbede električnu energiju?

Jedno od najvažnijih pitanja jeste:

Da li će data centrima biti omogućeno – ili čak zahtevano – da samostalno proizvode deo ili celokupnu električnu energiju, ili će zavisiti isključivo od javne elektroenergetske mreže, njenih regulatornih procedura i rokova?

Neke savezne države već eksperimentišu sa ovakvim modelima.

Na primer, Zapadna Virdžinija odobrila je razvoj data centra Monarch kapaciteta 8 GW kao zasebnog energetskog sistema, dok Teksas i Juta zahtevaju od određenih data centara da obezbede sopstvenu proizvodnju energije.

Druge države zahtevaju da investitori u potpunosti snose troškove razvoja infrastrukture potrebne za priključenje i funkcionisanje objekta.

Budite pažljivi sa ekonomskim očekivanjima i poreskim podsticajima

Poreski podsticaji mogu biti važan alat za privlačenje investicija, ali moraju biti zasnovani na realnim ekonomskim analizama.

Lokalne vlasti trebalo bi da angažuju nezavisne stručnjake koji mogu da procene:

• stvarni ekonomski efekat projekta,
• očekivane poreske prihode,
• direktna i indirektna radna mesta,
• dugoročne troškove za zajednicu,
• opravdanost ponuđenih podsticaja.

Data centri predstavljaju veoma složene investicije, zbog čega odluke ne bi trebalo donositi samo na osnovu obećanih ulaganja ili broja radnih mesta tokom izgradnje.

Planirajte smeštaj i posledice privremenog priliva radne snage

Tokom izgradnje velikih data centara može doći do dolaska nekoliko hiljada radnika iz drugih regiona.

Iako to predstavlja kratkoročni ekonomski podsticaj, istovremeno može stvoriti značajne izazove:

• povećanje cena stanovanja,
• dodatno opterećenje puteva,
• veće potrebe za javnim službama,
• povećanje broja učenika u lokalnim školama,
• dodatne troškove za zdravstvene i bezbednosne službe.

Zato je važno da investitor unapred ima jasan plan upravljanja privremenom radnom snagom.

To može uključivati:

• organizovani smeštaj radnika,
• sopstveni transport do gradilišta,
• mere za smanjenje uticaja na lokalno stanovništvo.

Izgradite odgovarajući stručni tim

Investitori data centara su veoma sofisticirane kompanije.

Njihovi timovi uključuju:

• arhitekte,
• profesionalne inženjere,
• energetske stručnjake,
• projekt menadžere,
• pravne i finansijske savetnike.

Lokalna zajednica koja pregovara o ovakvom projektu mora imati odgovarajuće kapacitete i stručnost kako bi mogla ravnopravno da učestvuje u procesu.

Zaključak: Data centri kao razvojna prilika, ali i dugoročna odgovornost

Data centri predstavljaju jednu od najznačajnijih infrastrukturnih investicija modernog doba.

Njihov razvoj donosi brojne mogućnosti:

• nove investicije,
• razvoj tehnologije,
• poreske prihode,
• unapređenje infrastrukture,
• mogućnost stvaranja novih poslovnih ekosistema.

Međutim, oni istovremeno stvaraju ozbiljne izazove u oblastima:

• energetike,
• vode,
• saobraćaja,
• radne snage,
• lokalnih javnih usluga.

Najuspešnije zajednice neće biti one koje samo privuku veliki projekat, već one koje unapred razumeju njegove posledice i postave jasne uslove za održivi razvoj.

U eri veštačke inteligencije, data centri više nisu samo objekti u kojima se čuvaju podaci. Oni postaju ključni deo energetske i digitalne infrastrukture budućnosti.

Izvor: BakerTilly